Po­ro­di­ca sa­mo­hra­ne maj­ke Je­li­ce Le­šen­ko iz Ko­to­ra do­bi­la je pa­ke­te hra­ne od uče­ni­ka i ko­lek­ti­va Bri­tan­ske me­đu­na­rod­ne ško­le ,,Ar­ca­dia Aca­demy”, či­je je sje­di­šte u Do­njoj La­stvi u Tiv­tu. Oda­bra­ni uče­ni­ci, pro­fe­so­ri i di­rek­to­ri za­jed­no su uno­si­li pa­ke­te u dom če­tvo­ro­čla­ne po­ro­di­ce, ma­lu pri­zem­nu ku­ći­cu is­pod sti­je­na po­vi­še na­se­lja Sve­ta Vra­ča u Do­bro­ti. Na­smi­ja­ni uku­ća­ni ni­su kri­li ra­dost što su ih po­sje­ti­li ta­ko dra­gi i ple­me­ni­ti go­sti. U ku­ći su, po­red Je­li­ce, bi­li njen sin Sr­đan, uče­nik sed­mog raz­re­da OŠ „Sa­vo Ilić”, 19-go­di­šnja Ti­ja­na, stu­dent­ki­nja dru­ge go­di­ne Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, dok je 18-go­di­šnja An­to­ni­na, ko­ja je za­vr­ši­la sred­nju ško­lu, bi­la u po­tra­zi za po­slom.
– Hva­la vam naj­ljep­še, uče­ni­ci­ma i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma ko­ji su sa­ku­pi­li hra­nu, hva­la Ban­ci hra­ne, ko­ja je po­sre­do­va­la, hva­la dnev­nim no­vi­na­ma ,,Dan”, ko­je pra­te hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je. Po­sli­je du­go vre­me­na mu­ke i tra­že­nja, ne­dav­no sam po­če­la da ra­dim, pri­ma­ću pla­tu od 200 eura, iako to ni­je do­volj­no za po­tre­be če­tvo­ro­čla­ne po­ro­di­ce. Ima­li smo sre­ću, te je Ti­ja­na kao od­li­kaš u sred­njoj ško­li, sa­da na bu­dže­tu dr­ža­ve, do­bi­la stu­dent­ski dom. Po­sli­je svih ne­vo­lja ko­je su nas za­de­si­le, ra­dost ula­zi u na­šu ku­ću, a ovaj dan je ra­dost za nas. Sa 200 eura je tre­ško, ni­kog ne­mam da po­mog­ne, sre­ća je da ima lju­di kao što ste vi, ka­že dir­nu­ta Je­li­ca Le­šen­ko.
Ona skre­će pa­žnju na uslo­ve u ko­ji­ma ži­ve, na vla­žne zi­do­ve, ne­pla­će­ni ra­čun za stru­ju od pro­šle zi­me, ko­ji sa­da ot­pla­ću­je.
– Pot­pi­sa­la sam ugo­vor sa Elek­tro­pri­vre­dom Cr­ne Go­re u okvi­ru ak­ci­je „Po­di­je­li­mo te­ret”, sva­kog mje­se­ca iz­dva­jam 20 eura za ra­tu, plus oko 30 eura za te­ku­će tro­ško­ve. Gle­dam da tro­ši­mo mi­ni­mum, sad ni­je te­ško, ali ka­da poč­ne grej­na se­zo­na, ra­ču­ni se go­mi­la­ju. Za­to tre­ba da na­ba­vim dr­va za ogjev jer mi je jed­na pri­ja­te­lji­ca obe­ća­la da će mi po­klo­ni­ti sta­ri špo­ret. Sa­da sa­mo tre­ba da se po­bri­ne­mo za dr­va, bar je­dan ku­bik pri­je no što do­đu ki­še i hlad­no­ća, is­ti­če maj­ka po­ro­di­ce, ko­ja ne­ma ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje, jer ži­ve u objek­tu ko­ji ni­je nji­ho­vo vla­sni­štvo.
– Po ugo­vo­ru sa biv­šim su­pru­gom, tre­ba da na­pu­sti­mo ku­ću čim Sr­đan na­pu­ni 18 go­di­na, on sa­da ima 13. Bri­nem, gdje će­mo on­da. Obra­ća­la sam se op­šti­ni da ri­je­ši mo­je stam­be­no pi­ta­nje, pi­sa­la biv­šoj gra­do­na­čel­ni­ci, tra­ži­la pri­jem kod gra­do­na­čel­ni­ka Alek­san­dra Stjep­če­vi­ća, ali on me ni­je pri­mio. Vje­ru­jem da Op­šti­na ne­ma stra­te­gi­ju za po­ro­di­ce u so­ci­jal­noj po­tre­bi, pri­mje­ću­je Je­li­ca.
Ob­ja­šnja­va­ju­ći svr­hu po­sje­te, di­rek­tor Mi­li­ja Bo­žo­vić je re­kao da je cilj Bri­tan­ske me­đu­na­rod­ne ško­le da na pra­vi na­čin kroz obra­zo­va­nje ob­li­ku­je dječ­ju du­šu – ne sa­mo kroz na­stav­ni plan i pro­gram.
– Jed­no je pri­ča­ti o si­ro­ma­štvu, dru­go je pro­či­ta­ti pri­ču o hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji, a sa­svim je tre­će ka­da se ak­tiv­no uklju­či­te u tu ak­ci­ju i sret­ne­te sa lju­di­ma ko­ji­ma je po­moć po­treb­na. Ide­ja je po­te­kla od prof. Ni­kol Nil­son, ko­ja nas je pot­sje­ti­la na tra­di­ci­ju u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Ta­mo se sva­ke go­di­ne kra­jem sep­tem­bra, u ško­la­ma, na fa­kul­te­ti­ma, po cr­kva­ma i u ra­znim usta­no­va­ma or­ga­ni­zu­je Fe­sti­val „Har­vest” (že­tva - na en­gle­skom), ka­da se u hu­ma­ni­tar­ne svr­he pri­ku­plja hra­na, odje­ća i obu­ća, pa smo i mi or­ga­ni­zo­va­li ak­ci­ju. Po­sred­stvom fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne i pred­sjed­ni­ce Ma­ri­ne Me­do­je­vić, tra­ži­li smo spi­sak po­ro­di­ca u okru­že­nju ko­ji­ma bi­smo mo­gli ma­lo da po­mog­ne­mo, pa smo ta­ko do­šli i do vas. Ho­će­mo da po­ka­že­mo na­šim đa­ci­ma ka­ko je to bit­no da oni vi­de da ni­je sva­ko­me la­ko i da tre­ba da po­mog­nu, ako ima­ju mo­guć­no­sti. Na­da­mo se da će­mo do­ći još ko­ji put, jer ka­ko svi ra­di­mo pu­no, ne raz­mi­šlja­mo mno­go o tim stva­ri­ma. Da­na­šnji dan nam je po­slu­žio da se pot­sje­ti­mo do­bre tra­di­ci­je, ka­zao je Mi­li­ja Bo­žo­vić.
M.D.Po­po­vić


Račun za pomoć

Svi lju­di do­bre vo­lje, a ko­ji su mo­guć­no­sti i ho­će da po­mog­nu po­ro­di­ci Le­špen­ko, mo­gu to da ura­de pu­tem ži­ro-ra­ču­na 530-0320100004920-94, NLB Mon­te­ne­gro­ban­ka.